Rijetki su prodavači na šibenskoj pijaci poput Zdenke Juras koji prodaju isključivo ono što u sezoni uzgoje. Ovih dana na njezinom banku su zelje, špinat, paprike...
„Ovo je moje, moj proizvod. Imam svoj OPG. Radimo na zemlji moj muž i za. Imam vrt ispred kuće i polje. U vrtu ugajam povrće uglavnom ljeti, a u polju ujesen kada je više kiše. Muž izore i posije povrće, a ja ga presađujem i dalje o njemu vodim brigu. On zaliva vrt kad sam ja ujutro na pijaci, nahrani koke i onda ide u polje. Kad se ja vratim ručamo, malo s eodmorimo i opet jovo- nanovo, radimo u vrtu ili na polju. Imamo i svoje masline pa prodajemo i pravo maslinov ulje”, ispričala nam je.
Ima djecu, ali oni su zaposleni i ne mogu im baš pomoći. Ona nikad nije bila u radom odnosu i cijeli život uzgaja i prodaje povrće.
„Prije su zemlju u Jurasima obrađivalimoja svekrva i svekar, a onda smo nastavili muž i ja. Budući da ja nisam nikad bila zaposlena nemam mirovnu. Živimo od muževe mirovine i nešto uspjemo zaradi od poljoprivrede. Ne isplati se previše kad gledaš trud koji ulažemo, ali nešto ipak dobijemo. Zaradim za hranu, a imam i sve svoje. Šta mi više triba. Bolje je to nego siditi kući i ništa ne raditi”, smatra Zdenka.
Kaže da je svjesna toga da kupci negoduju da je povrće skupo, ali ima odgovr i na to. „Kad vidite sve naše troškove od sadnica, vode, goriva, pa svaki dan platiti 4 eura pijacu onda to nije skupo”, zaključuje.
